Istorijat

Tradicija održavanja rock festivala u Novom Sadu seže u bližu prošlost do kraja sedamdesetih godina prošlog veka, kada su u glavnom gradu Vojvodine organizovana poslednja dva BOOM festivala. Sedmi, tj. osmi po redu BOOM festivali su priređeni u Novom Sadu decembra 1977., odnosno 1978. godine i oba su trajala po dva dana. Prethodne manifestacije istog imena su održane u Ljubljani tri puta, u Zagrebu 1975. i u Beogradu 1976. godine. Ne verujem da su organizatori zamislili da Novi Sad bude grad u kojem će BOOM festival reći »zbogom« brojnoj rock publici bivše Jugoslavije, ali je spletom ( nesrećnih ) okolnosti upravo tako ispalo. Tek, krajem 1977. i 1978. novosadskoj, a i publici pristigloj iz svih krajeva »od Triglava do Đevđelije« predstavili su se Buldožer, Parni valjak, Smak, Tetka Ana, Atomsko sklonište, Had, Cvrčak i mravi, Leb i sol, Zmaj od Bosne, Vatreni poljubac, Tomaž Domicelj, Pa šta, Zebra, Stakleno zvono, Suncokret, Vatra, Ibn tup, Paraf, Pekinška patka…

Ratovi, beda, ekonomski sunovrat, moralno posrnuće naroda, opšte beznađe i bežanija mladih intelektualaca (velikom većinom rock publike) preko granice poklapaju se sa dolaskom Slobodana Miloševića i njegovih organizacija proisteklih iz komunističke partije na vlast krajem osamdesetih. Sve ovo dovodi rock scenu Srbije u tešku, gotovo bezizlaznu situaciju. Diskografska industrija vegetira, a piraterija, koja je uglavnom u rukama poltrona odanih vrhu vlasti divlja i skoro u potpunosti čini besmislenim svaki pokušaj da se objavljivanjem novog izdanja izvođač i izdavač koliko – toliko materijalno pokriju. Državni i paradržavni kako elektronski, tako i štampani mediji sasvim marginalizuju izvođače rock muzike, pravilno u njima prepoznavši ideološkog protivnika. Do granica fizičke izdržljivosti se forsira polusvet i nesvet kojem je takoreći jedini (partijski) zadatak totalno zblesavljivanje i mentalno paralizovanje ionako već ratom i finansijskom bedom izmučenog stanovništva, koje je prinuđeno da se kako zna i ume snalazi boreći se za golu egzistenciju. Poslednje na šta čovek u takvoj situaciji misli je kupovina ploča, diskova, kaseta ili izdvajanje poslednje pare za odlazak na rock and roll koncert. Naročoto ako novac za tako nešto treba da traži od roditelja…

Ipak, čak i u tako nepovoljnim okolnostima, rock scena uspeva da se nekako održi, bazirajući svoj opstanak uglavnom na svirkama u klupskim prostorima i koristeći maltene sve alternativne vidove distribucije i prodaje nosača zvuka. O solo koncertima, a kamoli turnejama po velikim halama početkom devedesetih niko nije mogao ni da sanja. Kao jedina mogućnost nastupa pred većim brojem ljudi, na velikoj bini i uz pristojno ozvučenje, rasvetu i solidne tehničke uslove nametao se koncert više poznatih izvođača koji bi svojom atraktivnošću mogli privući dovoljan broj publike da ceo poduhvat bude finansijski isplativ i medijski propraćen na iole pristojan način.

Jedan od najozbiljnijih i svakako najuspešnijih izvršnih producenata (kod nas poznatijih pod nazivom »menadžer«) u to vreme je bio g. Duško Ercegovac, koji je u okviru svoje »DE Production« sarađivao sa grupama Ekatarina Velika, Električni orgazam, Van Gogh i Plejboj. U drugoj polovini 1993. godine ovaj »paket« bandova je imao nekoliko nastupa u halama gradova po unutrašnjosti Srbije. Koncert u Novom Sadu je planiran za kraj novembra ili početak decembra, a lokalna promocija i tehnička podrška je poverena Studiju »Berar« g. Milana Berara, koji je krajem 80 – ih i sam bio izvršni producent EKV. Medijska podrška se mogla naći jedino u emisiji »Top plus« NS Plus programa TV Novi Sad, tada jedinog TV šoua koji se bavio rock muzikom u Srbiji. Zahvaljujući razumevanju i dobroj volji tadašnjih čelnika i urednika ovog programa koji je u to vreme jedini svojom šemom odskakao od turobne društveno–političke svakodnevnice, ovaj koncert je najavljivan u redovnom TV programu ove stanice, pa čak kasnije i sniman reportažnim kolima sa 5 kamera. Nastup EKV sa ovog koncerta i danas je sigurno medijski najeksploatanisaniji rock koncert u našoj zemlji. Ceo događaj je zahvaljujući medijskoj podršci »Top plusa« poneo naziv »TOP PLUS KONCERT GODINE« i održan je 3. decembra 1993. u velikoj dvorani SPC »Vojvodina« u Novom Sadu. Spisku učesnika je na opšte zadovoljstvo pridodata i tada lokalna atrakcija Atheist rap, novosadski band koji je tokom prethodne godine izazvao ogromnu pažnju publike najviše u Vojvodini i Beogradu, svojim debi albumom »Maori i crni Gonzales« i serijom odličnih, zanimljivih i duhovitih koncerata.

Pet bandova je od 19,30 do 1,00 sat posle ponoći nastupalo sledećim redosledom: Plejboj, Atheist Rap, Van Gogh, EKV i Električni orgazam. Preko 4.500 prisutnih poklonika rock and rolla je posle duge pauze što se velikih koncerata tiče, istinski uživalo u pravom rock ugođaju koji im je bio priušten. Kakav je bio ekonomski efekat celog spektakla, najbolje se može videti iz činjenice da je cena ulaznice bila jedan DEM u dinarskoj protivvrednosti na dan koncerta, a već sutra, u subotu 4. decembra ujutro za tu količinu dinara se moglo dobiti 50–ak tadašnjih pfeninga. Upravo tih poslednjih dana 1993. SRJ je oborila sve rekorde u visini i brzini inflacije, tj. obezvređivanja vrednosti novca.

Led je probijen i već sledeće godine se u septembru moglo pristupiti pripremama za novi, drugi po redu »Top plus Koncert godine«, čije je održavanje zakazano za 24. decembar 1994. Sada već ustaljena ekipa za organizaciju ovog, kako je planirano u budućnosti tradicionalnog Festivala u sastavu Duško Ercegovac, Miša Berar i dva muzička urednika NS Plus programa TVNS Konstantin Polzović (emisija »Hard metal«) i Boba Škrbić (»Top plus«) je objavila prošireni spisak učesnika Drugog »Top plus Koncerta godine«. I tako, uz opsežne pripreme i maksimalno iskorišćen medijski prostor za promociju novosadskog rock and roll čeda, zakazanog datuma su pred više od 6.000 prisutnih u velikoj sali SPC »Vojvodina« nastupili: Generacija bez budućnosti, Love hunters, Plejboj, Ritam nereda, Atheist rap, Deca loših muzičara, Van Gogh, Zabranjeno pušenje (u novoj postavi) i Električni orgazam. I ovog puta je koncert srećom sniman kamerama TVNS.

I ovde je, što je široj javnosti nepoznato, postojala velika opasnost da održavanje koncerta bude dovedeno u pitanje. Iako je monetarna situacija u zemlji bitno poboljšana u odnosu na onu od pre godinu dana, stalne restrikcije električne energije su onemogućavale normalno planiranje i odvijanje bilo kakvih događaja. Iako je SPC »Vojvodina« bio izuzet od isključenja struje, u trenucima preopterećenja mreže i on je »dolazio na red«. Naravno, 24. decembra u ranim popodnevnim satima, kada su mladi i oni nešto stariji hrlili ka »Spensu«, usred održavanja tonske probe, struje je nestalo. Ogromni objekat je utonuo u mrak i tišinu. Niko od »odgovornih« iz »Elektrovojvodine« nije znao da kaže kada i da li će uopšte struja stići u nekom razumnom vremenskom roku. Tada kod nas nije bilo mobilnih telefona. Pomoći niotkuda. Ali, neka ostane zabeleženo da je celu stvar iz totalnog beznađa izvukao tadašnji direktor TV Novi Sad g. Marko Keković, koji je iskoristivši svoj ugled i društveno-politički položaj uticao da »Spens« bude uključen u naponsku mrežu za svega 60-ak minuta.

Koncert je mogao da počne. Nastupili su svi najavljeni izvođači, a grupa mladih i neafirmisanih sastava je na najbolji način iskoristila ukazanu šansu i ozbiljno najavila svoj pohod na veliku scenu. Tu pre svega mislim na »Novi novosadski talas« koji je bio predstavljen u već ranije lokalno afirmisanim grupama Ritam nereda, Love hunters i Generacija bez budućnosti, kao i jugoslovenskoj javnosti dobro poznatoj Atheist rap. Deca loših muzičara su se prvi put predstavila Novosađanima na velikoj sceni i potvrdila status kult banda, najavivši novu ploču i ogromne mogućnosti. Izuzetno zanimljiv i željno očekivan je bio i nastup Zabranjenog pušenja, koje je sa Dr Neletom i Draletom od starih članova i novom postavom veštim odabirom svojih najvećih hitova publiku u prilično ispunjenom »Spensu« dovelo do delirijuma.

Problem sa prijemom kod publike imala je grupa Plejboj, verovatno više zbog svog stava u javnosti koji se mnogima činio nadobudan nego zbog same svirke koja je, kao i prethodne godine bila na visokom nivou. Standardno dobar je bio Van Gogh. Više od 6000 prisutnih je, sve u svemu, bilo više nego zadovoljno prikazanim nastupima pomenutih bandova.

Zahvaljujući dobrom programu, veštoj organizaciji i solidnoj medijskoj propraćenosti, Top plus Koncert godine je stekao visoku reputaciju u domaćoj javnosti i stekli su se svi uslovi da postane tradicionalna rock manifestacija. Kada je objavljen početak priprema za Treći po redu Koncert godine, bandovi su krenuli da se sami prijavljuju za učešće na njemu. Ovo je bila potvrda visoke klase i neminovno se nametnula potreba produženog trajanja na (bar) dva festivalska dana. Zakazani su datumi 21. i 22. decembar 1995., a spisak učesnika je bio zaista impresivan: Goblini, DLM, Atheist rap, Električni orgazam, Riblja čorba, Rambo Amadeus, Love hunters, Zbogom Brus Li, Ritam nereda, Zabranjeno pušenje, Van Gogh, Generacija bez budućnosti, Plejboj, Gluve kučke, Oružjem protivu otmičara, Bloodbath, Amajlija… Tokom dve večeri preko 15.000 posetilaca se izvanredno provodilo i doprinelo da Treći Top plus Koncert godine postane najposećenija rock manifestacija ikada održana u Vojvodini.

Za razliku od Trećeg, 4. Koncert godine je bio osetno slabije posećen. Najveći razlog za ovaj negativan trend ipak bi trebalo potražiti u »višoj sili«, odnosno nevremenu. Naime, 27. i 28. 12. 1996., kada se po četvrti put u novosadskom »Spensu« održavao tradicionalni rock fest, spoljna temperatura je dostizala –20 Celzijusovih stepeni, a sneg je toliko zavejao da su svi prilazni putevi Novom Sadu bili apsolutno neprohodni. Ipak i u takvim polarnim uslovima, oko 9.000 posetilaca je za dva dana pozdravilo grupe: DLM, Plejboj, Miladojka Youneed (prvi put gosti iz neke bivše Yu republike), Love hunters, Block out, Oružjem protivu otmičara, Sunshine, Džukele, GBB, Eva Braun, Goblini, Muve, Veliki prezir, Partibrejkers, Bjesovi, Osvajači, Dža ili bu, Minstrel i Instant karma. Takođe bi trebalo spomenuti da je od 1996. promenjen i naziv: nakon smene u vrhu TV Novi Sad, prestalo je i interesovanje »nove garniture« za rock muziku. To je naročito bilo indikativno na NS Plus programu, čiji novi urednik je potpuno ignorantski posmatrao ovu manifestaciju i rock & roll uopšte. Bez medijske podrške, ostao je samo naziv NS Koncert godine. Emisija »Top plus« i njen autor su se sa TVNS povukli do nekih boljih vremena. U političkom životu SRJ sve više maha je počela da uzima tzv. »Jugoslovenska udružena levica«, interesna grupacija supruge S. Miloševića, čiji uticaj se počeo ozbiljno osećati i u programu medija.

Ipak, posle izbora 1996. i pobede koalicije »Zajedno« na lokalnom nivou, neke stvari su počele da se menjaju na bolje. Nova vlast u Novom Sadu je pokazala veliko interesovanje da se Koncert godine kao autentična novosadska, tradicionalna i u osnovi antirežimska manifestacija održi i u tom smislu je organizatorima ponudila kooperaciju na maksimalnom mogućem nivou. U saradnji i interesovanju za NS Koncert godine ipak je najviše prednjačio tada 22 – godišnji potpredsednik Skupštine grada g. Milan Đukić i na njegovu inicijativu su mnoge do tada nezamislive stvari odrađene, čime su se stekli uslovi da se opuštenije priđe celoj organizaciji.
U petak, 5. decembra 1997. u velikoj sali SPC »Vojvodina« su nastupili: Muve, Veliki prezir, Zbogom Brus Li, Kristali, Plejboj, Generacija 5, Električni orgazam, Love hunters i Bajaga i instruktori. Prisutno oko 4.000 posetilaca. Sutradan, na »čvršće« veče dolazi dvostruko više publike. Nastupaju: NBG, Six pack, GBB, Block out, Sunshine, Goblini, Ritam nereda, Van Gogh, Partibrejkers i Riblja čorba. Tada započeta saradnja sa Skupštinom Novog Sada i njenim Izvršnim odborom traje i danas.

Po već dobro uhodanom sistemu, Šesti NS Koncert godine je održan na istom mestu decembra 1998., a u toku dve večeri su pred oko 10.000 posetilaca svirali: Urgh, Vibe, Block out, Eva Braun, Oružjem protivu otmičara, Zabranjeno pušenje, Van Gogh, Darkwood dub, GBB, Eyesburn, Overdrive, Kanda, Kodža i Nebojša, Atheist rap, Partibrejkers, Goblini, Sunshine, Džukele, Love hunters, Ritam nereda…

Uprkos nekoliko meseci ranije završenom NATO bombardovanju u trajanju od dva i po meseca, Sedmi NS Koncert godine je ipak i pored vanredno teških okolnosti i medijske blokade održan 17. i 18. decembra 1999., takođe u velikoj dvorani »Spensa«, u trajanju od dva dana. Pred oko 10.500 ljudi su nastupili: Muve, Simić kvartet,Zbogom Brus Li, Korozija, Block out, Orthodox Celts, Love hunters i Van Gogh (prvo veče), tj. Vrisak generacije, S.M.F., 357, Urgh, Prljavi inspektor Blaža i kljunovi, Atheist rap, Ritam nereda, Sunshine i Partibrejkers (drugo veče). Medijsku podršku organizatori su imali jedino u lokalnim »Radiju 021« i TV »Kanalu 9«. Ostalo su uradili tradicija i ugled…

Prvih meseci nakon petooktobarskih događaja u javnosti je rock muzici dat nešto širi publicitet, pa se došlo na ideju da i NS Koncert godine produži svoje trajanje na tri dana. Zakazan je i termin održavanja:7., 8. i 9. decembar 2000. Prvo veče, pod nazivom »Nove snage«, koje je pružilo priliku manje afirmisanim sastavima, održano je u prepunom Zapadnom holu »Spensa« i pred više od 1.500 posetilaca su nastupili: Pičvajz, Džon Doe, Provokacija, U.M.T., Hitman, Six pack, Kataklizma zvuka, Blitzkrieg, D.M.T., Unison, Korozija, Dog house, Cutwork i Overdrive. Sutradan, oko 5.500 ljudi je u velikoj sali moglo da gleda: Agendu, 357, Džukele, Gobline, Kandu, Kodžu i Nebojšu, Negative, Orthodox Celts, Prljavog inspektora Blažu i kljunove, Love hunters, Sunshine i Partibrejkers. U subotu, 9. 12. su nastupili: S.M.F., Vrisak generacije, Direktori, Darkwood dub, Eyesburn, Obojeni program, Atheist rap, Monetarni udar, Ritam nereda i KUD Idijoti, kao specijalni gosti iz Pule, nakon punih deset godina ponovo u Novom Sadu. Ovo veče je zapretilo da obori rekord po posećenosti iz 1995., jer je bilo prisutno preko 8.000 posetilaca.

05.12.2003.

B. Š.