Bjesovi

Ako pričamo o Bjesovima, možda bi najbolje bilo da priču započnemo “medaljama” koje je osvojio ovaj bend, jer, istina je da Bjesovi, s obzirom da dolaze iz “teške” srpske provincije, najverovatnije ne bi bili primećeni od strane publike i kritike, da nije bilo svakome jasnih i vidljivih njihovih uspeha.

Prvi veliki uspeh Bjesova iz Gornjeg Milanovca je pobeda na Gitarijadi u Čačku 1990. godine.

1993. je usledila pobeda na 27. zaječarskoj gitarijadi; odmah potom, 1994. godine, po mišljenju mnogih svedoka, najupečatljiviji nastup na “Bržim bendovima Srbije” u Beogradu, i u narednim godinama mnoštvo koncerata i velika medijska pažnja usmerena na ovu u svakom pogledu zanimljivu skupinu.

Razlog zašto se danas o Bjesovima zna ništa ili vrlo malo u ex-Yu republikama je logičan, a odnosi se na rat i posledično kidanje svakih pa i kulturoloških veza medju “narodima i narodnostima” bivše zajedničke države.

Bjesovi su do danas izdali osam albuma, a najveći uspeh grupa je postigla sa drugim po redu. Ovaj album snimljen je jula i avgusta 1993. u Beogradu u studiju “Akademija”, i nema ime, pa je poznat i kao “Bezimeni”, a razlog za to objašnjava tekst pjesme “Ime” koji glasi: “Možeš me zvati kako god hoćeš, jer ja nisam ime / Možeš me zvati kako god hoćeš, jer ja ne znam više da se smejem / Moje lice krije dušu starca, moje noge nose mrtvog čoveka / Možeš me zvati kako god hoćeš”

Prev1 od 5Next

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *